Lutka u rukama učitelja

Lutkarsko-dramskim igrama učitelj kod učenika podstiče:
• Stvaranje poverenja i samopouzdanja;
• Razvoj govornih veština kroz izražavanje i razmenu ideja;
• Razvijanje veština slušanja i razumevanja;
• Kooperativno i kolaborativno kreativno učenje;
• Shvatanje koliku moć ima „živa“ reč;
• Aktivno učenje i podršku životnim veštinama;

 

Advertisements

Kreativnost u učionici

Kreativnost je opisana kao “stanje uma u kojem će sve naše inteligencije
raditi zajedno.”
Kreativnost odlikuje svako dete u određenoj meri. Deca vide svet „svojim očima“ i ono šta vide prikazuju na originalan način. Svako dete je rođeno sa kreativnim potencijalom, ali ovaj potencijal može biti ugušen, ako se ne stvori prilika za njegovo oslobađanje. Jedan od osnovnih aspekata rada sa decom bi trebalo da bude stvaranje uslova za negovanje i podsticanje kreativnosti. Kreativno učenje je prirodni ljudski proces koji se javlja kada ljudi postanu radoznali i uzbuđeni. Deca vole da uče na kreativan način umesto da pamte informacije koje pružaju nastavnici ili roditelji.
Kreativnost u učionici se odnosi na to kako učitelj inspiriše učenike i na koji način ga vodi kroz nastavni proces.
Kroz lutkarsko-dramske igre učitelj gradi repertoar strategija dizajniranih da izazovu nove ideje i pokrenu kreativnost kod učenika. Primenjujući lutku kao nastavno sredstvo učitelji prilagođavaju i kreiraju ideje kroz nastavni plan i program. U vremenu u kome živimo potrebno je da podučavanje bude inovativno. Kreativnim učenicima su potrebni kreativni učitelji koji pružaju red i avanturu. Lutkarsko-dramske igre u nastavi pozivaju na originalni rad, samostalno učenje, samoinicijativne projekte i eksperimentisanje.

Može li učenje kroz lutkarsko-dramske igre stvarno pomoći nastavnicima da postignu svoje formalne ciljeve?

Mašta je važnija od znanja. Znanje je ograničeno, a
mašta okružuje svet.
(Albert Ajnštajn)

Trebalo bi da se zapitamo kakvo pravo imamo da ne dopuštamo da igra bude veliki deo iskustva u učenju.
Ako je nastava zabavna i kreativna dolazimo do zaključka da je to najbolja vrsta učenja. Primenjujući lutku kao nastavno sredstvo, nastavnik razmišlja drugačije, podstiče učenike da postavljaju pitanja i razvijaju sopstvene ideje. Kroz podsticajnu klimu koja se stvara kroz lutkarsko-dramske igre, učenici i nastavnici imaju zajedničku kontrolu nad samim nastavnim procesom. Nastavnik postaje autentični partner sa učenicima, prateći njihove interese. U lutkarsko-dramskim igrama nastavnik je vodič u budućnost u kojoj deca imaju moć da izgrade bolji svet.

Значај примене луткарско-драмске игре у настави

 

Реформа Националног основног програма за обавезно основно образовање у Финској завршена је крајем 2014. године. Нови курикулум има за циљ да развије школу као заједницу за учење, наглашавајући радост учења и заједничку атмосферу и промовисање аутономије ученика. За нове педагошке приступе основном образовању предлаже драму како независно школски предмет, али да буде укључена и у друге наставне предмете. Кроз драмску едукацију се примењује холистичко образовање које подржава лични развој ученика кроз повећање креативности, самопоштовања и побољшања когнитивних, емоционалних и друштвених вештина. Као педагошки алат, драма може подржати развој интелектуалне и језичке компетенције ученика, али им она и помаже да схвате различите перспективе и повећавају своје емоционалне способности у школовању (Фински национални одбор за образовање, 2015).

Професор Дон Ледингхам, директор образовања Мидлотиан савета, је истраживао предности и изазове повезане са учењем кроз игру. Он сматра да је школски програм еволуирао у скуп формалних исхода учења који често води наставнике да усвоје методологију у којој имају потпуну контролу над природом процеса учења, критеријуме по којима ће се успех мерити и трајање процеса учења. Ово је условљено прећутним очекивањем да “добро” учење захтева експлицитне циљеве и формализиране кораке учења.
Амерички истраживач Стернберг тврди да се деца „померају“кроз школу и брзо сазнају како систем функционише што сузбија њихову спонтану креативност. Неки наставници, у потрази за постизањем прописаних циљева за које су под притиском, такође сузбију своју креативност и избегавају ризик. Али то не мора бити тако. Кључни закључак по његовом мишљењу је да игра и креативност имају важну улогу у образовању и да имамо одговорност да негујемо овакав приступ учењу.
Сиан Картер, водећи стручњак из Енглеске запослен у школи Маунтбатен у Хемпширу, сматра да је заправо учење кроз игру најбоља врста учења. Игра подстичите ученике да постављају питања и развијају сопствене идеје. Нема ничег погрешног у учењу кроз игру. Наставници морају имати самопоуздање да се обуче и да развију ову виталну стратегију наставе и учења.
Др Дејвид Вајтбред са Универзитета у Кембриџу, је кроз Извештај о вредности игре деце (за потребе индустрије играчака Европе (ТИЕ), април 2012. године) дефинисао четири препоруке за детаљније политике које се могу развити са предностима Европске уније, који су подржани истраживачким доказима и консултовани су стручни ставови научних истраживача и организација. То су:
• Промовисање свести и промени ставова у вези са дечијом игром;
• Подстицање побољшане одредбе времена и простора за игру деце;
• Подршка аранжмана који омогућавају деци да искусе ризик и развију отпорност
кроз игру;
• Успостављање финансијске организације које промовишу игру и игру истраживања.

Истраживања које је спровела педагог-стручни сарадник Живкица Ђорђевић у оквиру програма “Подршка цивилном друштву” – Делегација Европске уније у Републици Србији, показала су да је примена драме у образовању изузетно корисна за лични развој ученика свих узраста. Дошло се до података да драмски израз подстиче развој маште, активира креативне способности и повећава концентрацију и пажњу.
Истраживање које су спровеле професори разредне наставе Марија Бастић и Валентина Дамјановић 2017. године, у две основне школе у Београду (42 учитеља), показало је да је примена лутке као наставног средства потребна у раду са ученицима, као и велику заинтересованост учитеља за додатну обуку и примену луткарско-драмских игара у настави.
На основу овог истраживања у току 2017. године, покренуте су обуке за наставнике и стручне сараднике у школама. На радионицама полазници су обучавани да праве и примењују луткарско-драмске игре у оквиру свих наставних предмета. Обуке су одржане у просторијама Дечијег културног центра у Београду, у неколико београдских основних школа као и у Тополи под организацијом Друштва учитеља Топола.

Holistički pristup u nastavi kroz lutkarsko-dramske igre

Učenik nije prazna tabla koju treba samo popuniti informacijama, učenik je biće koje se razvija intelektualno, emocionalno, fizički, socijalno…
Primenjujući lutkarsko-dramske igre u školama uklanjamo prepreke koje stoje na putu celokupnog razvoja učenika. Ovakvom nastavom angažujemo celo učenikovo biće – telo, emocije i um.
Svaki učenik u školu dođe sa svojim kvalitetima i slabostima. Kroz lutkarsko-dramski pristup, učitelj na najlakši način može da uvidi koje su to slabosti kod učenika i da ih kanališe.
Izrada lutaka, kroz holistički način učenja je jednostavna, minimalistička, lako primenljiva u školskim uslovima, a najfunkcionalnije je što ih učenici uz malo mašte stvaraju samostalno. Pri tome se stavlja akcenat da su učenici u stalnom dodiru sa prirodom i prirodnim materijalima.
Ovakav način sticanja i proširivanja znanja uključuje sva čula kod učenika i razvija kreativnost, samostalnost, inicijativu .
Stvarajući interaktivne priče i uvodeći lutku, učitelj zaokupljuje celokupnu učeničku pažnju. Misleći da se igra, učenik bez opiranja i osećaja slabosti, prelazi zadate prepreke i samostalno dolazi do rešenja.

Um deteta

Lutkarsko-dramske igre podstiču intelektualan razvoj. Uvođenjem drame i interaktivnih priča razvija se intuitvno-divergentna inteligencija (kojom se intuitivnim putem ispituju razne hipoteze i prihvata da broj rešenja nije konačan), i praktična inteligencija (koja je manuelna, aktivna, motorna i ne traži objašnjenja problema, već ih neposredno rešava).
Lutkarsko-dramska koncepcija nastave postavlja zahtev da dete razmišlja u slikama kao što misli u rečima i tako razvija vizuelno-estetsko-plastičnu inteligenciju (koja se ispoljava kroz rad rukama). Ovakvim pristupom, svaki oblik učenja ima svoju ulogu u razvoju raznih mentalnih struktura.
Kada se dete stavi u proces rešavanja problema kroz igru, ono intuitivno pomoću znanja kojima raspolaže, stvara originalne sinteze i kombinacije, nova znanja koja samostalno proverava.

Većina psihologa smatra da je inteligencija “sposobnost za rešavanje novih problema i prilagođavanje svog iskustva i svog znanja konkretnoj situaciji koja se postavila”.
Upravo  zato, primenom lutkarsko-dramskih igara u nastavi, podstičemo razvoj dečijeg mišljenja i inteligencije. Učenike uvodimo u situacije i probleme koje treba brzo i efikasno da reši, ali na osnovu uviđanja svojstva i odnosa uz analitičko i intuitivno mišljenje.

Dete koje uči

Šta to navodi dete da želi da uči?
Lutkarsko-dramske igre u učionici omogućavaju da se putem igre dolazi do odgovarajućih saznanja. Ovakva vrsta nastave omogućava detetu da postane aktivni otkrivač. Međutim, dete koje uči ako je aktivni otkrivač, praviće greške. Zato je veoma važno da učitelj razmišlja kakva je uloga greške u procesu učenja.
Veliki broj učitelja smatra da nije dobro pogrešiti i da je njihova funkcija da svoje učenike sačuvaju od grešaka, planirajući svaki korak kako bi dete izbeglo zamku.
Postavlja se pitanje da li je to dobro za razvoj detetovog mišljnja i procenjivanja?
Naravno, postoji dosta situacija u učenju gde je najbolje izbegavati greške. Ali je, takođe, sasvim jasno da greška može imati veoma konstruktivnu ulogu u razvoju mišljenja.
Primenjujući lutku kao nastavno sredstvo i uvodeći dramski metod, detetu se postavlja problemska situacija koju treba da reši. U ovakvim uslovima dete istražuje, pravi grešeke, ali na kraju do pravila dolazi spontano bez poučavanja.