Значај примене луткарско-драмске игре у настави

 

Реформа Националног основног програма за обавезно основно образовање у Финској завршена је крајем 2014. године. Нови курикулум има за циљ да развије школу као заједницу за учење, наглашавајући радост учења и заједничку атмосферу и промовисање аутономије ученика. За нове педагошке приступе основном образовању предлаже драму како независно школски предмет, али да буде укључена и у друге наставне предмете. Кроз драмску едукацију се примењује холистичко образовање које подржава лични развој ученика кроз повећање креативности, самопоштовања и побољшања когнитивних, емоционалних и друштвених вештина. Као педагошки алат, драма може подржати развој интелектуалне и језичке компетенције ученика, али им она и помаже да схвате различите перспективе и повећавају своје емоционалне способности у школовању (Фински национални одбор за образовање, 2015).

Професор Дон Ледингхам, директор образовања Мидлотиан савета, је истраживао предности и изазове повезане са учењем кроз игру. Он сматра да је школски програм еволуирао у скуп формалних исхода учења који често води наставнике да усвоје методологију у којој имају потпуну контролу над природом процеса учења, критеријуме по којима ће се успех мерити и трајање процеса учења. Ово је условљено прећутним очекивањем да “добро” учење захтева експлицитне циљеве и формализиране кораке учења.
Амерички истраживач Стернберг тврди да се деца „померају“кроз школу и брзо сазнају како систем функционише што сузбија њихову спонтану креативност. Неки наставници, у потрази за постизањем прописаних циљева за које су под притиском, такође сузбију своју креативност и избегавају ризик. Али то не мора бити тако. Кључни закључак по његовом мишљењу је да игра и креативност имају важну улогу у образовању и да имамо одговорност да негујемо овакав приступ учењу.
Сиан Картер, водећи стручњак из Енглеске запослен у школи Маунтбатен у Хемпширу, сматра да је заправо учење кроз игру најбоља врста учења. Игра подстичите ученике да постављају питања и развијају сопствене идеје. Нема ничег погрешног у учењу кроз игру. Наставници морају имати самопоуздање да се обуче и да развију ову виталну стратегију наставе и учења.
Др Дејвид Вајтбред са Универзитета у Кембриџу, је кроз Извештај о вредности игре деце (за потребе индустрије играчака Европе (ТИЕ), април 2012. године) дефинисао четири препоруке за детаљније политике које се могу развити са предностима Европске уније, који су подржани истраживачким доказима и консултовани су стручни ставови научних истраживача и организација. То су:
• Промовисање свести и промени ставова у вези са дечијом игром;
• Подстицање побољшане одредбе времена и простора за игру деце;
• Подршка аранжмана који омогућавају деци да искусе ризик и развију отпорност
кроз игру;
• Успостављање финансијске организације које промовишу игру и игру истраживања.

Истраживања које је спровела педагог-стручни сарадник Живкица Ђорђевић у оквиру програма “Подршка цивилном друштву” – Делегација Европске уније у Републици Србији, показала су да је примена драме у образовању изузетно корисна за лични развој ученика свих узраста. Дошло се до података да драмски израз подстиче развој маште, активира креативне способности и повећава концентрацију и пажњу.
Истраживање које су спровеле професори разредне наставе Марија Бастић и Валентина Дамјановић 2017. године, у две основне школе у Београду (42 учитеља), показало је да је примена лутке као наставног средства потребна у раду са ученицима, као и велику заинтересованост учитеља за додатну обуку и примену луткарско-драмских игара у настави.
На основу овог истраживања у току 2017. године, покренуте су обуке за наставнике и стручне сараднике у школама. На радионицама полазници су обучавани да праве и примењују луткарско-драмске игре у оквиру свих наставних предмета. Обуке су одржане у просторијама Дечијег културног центра у Београду, у неколико београдских основних школа као и у Тополи под организацијом Друштва учитеља Топола.

Holistički pristup u nastavi kroz lutkarsko-dramske igre

Učenik nije prazna tabla koju treba samo popuniti informacijama, učenik je biće koje se razvija intelektualno, emocionalno, fizički, socijalno…
Primenjujući lutkarsko-dramske igre u školama uklanjamo prepreke koje stoje na putu celokupnog razvoja učenika. Ovakvom nastavom angažujemo celo učenikovo biće – telo, emocije i um.
Svaki učenik u školu dođe sa svojim kvalitetima i slabostima. Kroz lutkarsko-dramski pristup, učitelj na najlakši način može da uvidi koje su to slabosti kod učenika i da ih kanališe.
Izrada lutaka, kroz holistički način učenja je jednostavna, minimalistička, lako primenljiva u školskim uslovima, a najfunkcionalnije je što ih učenici uz malo mašte stvaraju samostalno. Pri tome se stavlja akcenat da su učenici u stalnom dodiru sa prirodom i prirodnim materijalima.
Ovakav način sticanja i proširivanja znanja uključuje sva čula kod učenika i razvija kreativnost, samostalnost, inicijativu .
Stvarajući interaktivne priče i uvodeći lutku, učitelj zaokupljuje celokupnu učeničku pažnju. Misleći da se igra, učenik bez opiranja i osećaja slabosti, prelazi zadate prepreke i samostalno dolazi do rešenja.

Um deteta

Lutkarsko-dramske igre podstiču intelektualan razvoj. Uvođenjem drame i interaktivnih priča razvija se intuitvno-divergentna inteligencija (kojom se intuitivnim putem ispituju razne hipoteze i prihvata da broj rešenja nije konačan), i praktična inteligencija (koja je manuelna, aktivna, motorna i ne traži objašnjenja problema, već ih neposredno rešava).
Lutkarsko-dramska koncepcija nastave postavlja zahtev da dete razmišlja u slikama kao što misli u rečima i tako razvija vizuelno-estetsko-plastičnu inteligenciju (koja se ispoljava kroz rad rukama). Ovakvim pristupom, svaki oblik učenja ima svoju ulogu u razvoju raznih mentalnih struktura.
Kada se dete stavi u proces rešavanja problema kroz igru, ono intuitivno pomoću znanja kojima raspolaže, stvara originalne sinteze i kombinacije, nova znanja koja samostalno proverava.

Većina psihologa smatra da je inteligencija “sposobnost za rešavanje novih problema i prilagođavanje svog iskustva i svog znanja konkretnoj situaciji koja se postavila”.
Upravo  zato, primenom lutkarsko-dramskih igara u nastavi, podstičemo razvoj dečijeg mišljenja i inteligencije. Učenike uvodimo u situacije i probleme koje treba brzo i efikasno da reši, ali na osnovu uviđanja svojstva i odnosa uz analitičko i intuitivno mišljenje.

Dete koje uči

Šta to navodi dete da želi da uči?
Lutkarsko-dramske igre u učionici omogućavaju da se putem igre dolazi do odgovarajućih saznanja. Ovakva vrsta nastave omogućava detetu da postane aktivni otkrivač. Međutim, dete koje uči ako je aktivni otkrivač, praviće greške. Zato je veoma važno da učitelj razmišlja kakva je uloga greške u procesu učenja.
Veliki broj učitelja smatra da nije dobro pogrešiti i da je njihova funkcija da svoje učenike sačuvaju od grešaka, planirajući svaki korak kako bi dete izbeglo zamku.
Postavlja se pitanje da li je to dobro za razvoj detetovog mišljnja i procenjivanja?
Naravno, postoji dosta situacija u učenju gde je najbolje izbegavati greške. Ali je, takođe, sasvim jasno da greška može imati veoma konstruktivnu ulogu u razvoju mišljenja.
Primenjujući lutku kao nastavno sredstvo i uvodeći dramski metod, detetu se postavlja problemska situacija koju treba da reši. U ovakvim uslovima dete istražuje, pravi grešeke, ali na kraju do pravila dolazi spontano bez poučavanja.

Lutke skrivalice

Hoće li učenik zastati pred teškoćama, odustati od akcije, ili će ih shvatiti kao izazov i motivaciju, zavisi od stila čitavog vaspitnog postupka koji se primenjuje u školama.
Jedan od najvećih problema u obrazovanju i vaspitanju je problem motivacije. Kada je učenik zainteresovan on angažuje svoj intelektualni potencijal.
Današnje obrazovanje se svelo na nagradu i kaznu što dovodi do gubitka motivacije.
„Nagrada za korišćenje materijala, otkrivanje pravilnosti, itd…treba da se nalazi unutar same aktivnosti koja je podstaknuta kod deteta“, ističe poznati psiholog Bruner.
Kada nastavnik učeniku zada da napravi lutku od reciklirajućih materijala iz svoje neposredne blizine, mora voditi računa da čitavim postupkom podržava samopouzdanje kod deteta. U takvim okolnostima učenik je svestan svojih mogućnosti i tako se podstiče želja da se dalje razvija.
Veoma je važno da se kod učenika stvori osećanje da se bave nečim važnim i korisnim, a zatim sledi osećaj zadovoljstva zbog pronađenog rešenja, i sposobnosti da se napravi lutka.
Dalje sledi podsticanje dečjeg mišljenja koje dolazi, pre svega, iz igre i u vezi sa njom.
Lutke skrivalice su dobro didaktičko sredstvo u rešavanju raznih neprijatnih situacija sa kojima se učenik suočava. Na časovima građanskog vaspitanja i časovima odeljenske zajednice, kroz lutkarsku igru, učenici samostalno dolaze do rešenja različitih situacija.

 

Interaktivne lutkarsko-dramske priče u nastavi

Lutke, lutkarske predstave i interaktivne priče u nastavi omogućavaju učenicima da istražuju i razvijaju senzorno-motoričke i kognitivne sposobnosti.
Ako učionicu predstavimo kao pozornicu, a nastavnu jedinicu kao scenario, učenici postaju aktivni učesnici gde se dobija interakcija sa svima koji su ukjučeni u stvaralački proces.
Učenici drugog razreda osnovne škole uživali su na času matematike na kome su vežbali zadatke i pomagali zmaju Zmajku u svojoj pustolovini. Kroz interaktivnu lutkarsko–dramsku igru „Zmaj Zmajko“ obnavljali su množenje i deljenje. Kroz igru, smeh i priču rešavali su logičke zadatke.
Da li je deci teško da uče u školi?

Lutkarsko dramske igre na časovima Građanskog vaspitanja

Lutka je veoma snažno nastavno sredstvo, jer ima veoma značajnu ulogu u razvijanju pozitivne komunikacije između učenika i nastavnika. Učitelj- lutkar unosi pozitivna osećanja kod učenika, jer uvodeći igru kao neraskidivi deo nastavnog procesa, opušta učenike i stvara prijatnu atmosferu za rad. Lutkarsko-dramske igre sa interaktivnim pričama omogućavaju da se na časovima Građanskog vaspitanja na lakši način dolazi do usvajanja školskih pravila. Učenik kao animator lutke opuštenije govori o svojim  problemima,  lakše odgovara na postavljena pitanja… Koristeći lutku učenici  se osećaju slobodno i spontano, a kroz takvu igru sami dolaze do rešenja određenih problema. Uloga učitelja je da započne interaktivnu  priču, a učenici je zatim sami stvaraju i prilagođavaju situacijama. Ovakav vid nastave omogućava i učitelju da uči i stiče nova saznanja.