Значај примене луткарско-драмске игре у настави

 

Реформа Националног основног програма за обавезно основно образовање у Финској завршена је крајем 2014. године. Нови курикулум има за циљ да развије школу као заједницу за учење, наглашавајући радост учења и заједничку атмосферу и промовисање аутономије ученика. За нове педагошке приступе основном образовању предлаже драму како независно школски предмет, али да буде укључена и у друге наставне предмете. Кроз драмску едукацију се примењује холистичко образовање које подржава лични развој ученика кроз повећање креативности, самопоштовања и побољшања когнитивних, емоционалних и друштвених вештина. Као педагошки алат, драма може подржати развој интелектуалне и језичке компетенције ученика, али им она и помаже да схвате различите перспективе и повећавају своје емоционалне способности у школовању (Фински национални одбор за образовање, 2015).

Професор Дон Ледингхам, директор образовања Мидлотиан савета, је истраживао предности и изазове повезане са учењем кроз игру. Он сматра да је школски програм еволуирао у скуп формалних исхода учења који често води наставнике да усвоје методологију у којој имају потпуну контролу над природом процеса учења, критеријуме по којима ће се успех мерити и трајање процеса учења. Ово је условљено прећутним очекивањем да “добро” учење захтева експлицитне циљеве и формализиране кораке учења.
Амерички истраживач Стернберг тврди да се деца „померају“кроз школу и брзо сазнају како систем функционише што сузбија њихову спонтану креативност. Неки наставници, у потрази за постизањем прописаних циљева за које су под притиском, такође сузбију своју креативност и избегавају ризик. Али то не мора бити тако. Кључни закључак по његовом мишљењу је да игра и креативност имају важну улогу у образовању и да имамо одговорност да негујемо овакав приступ учењу.
Сиан Картер, водећи стручњак из Енглеске запослен у школи Маунтбатен у Хемпширу, сматра да је заправо учење кроз игру најбоља врста учења. Игра подстичите ученике да постављају питања и развијају сопствене идеје. Нема ничег погрешног у учењу кроз игру. Наставници морају имати самопоуздање да се обуче и да развију ову виталну стратегију наставе и учења.
Др Дејвид Вајтбред са Универзитета у Кембриџу, је кроз Извештај о вредности игре деце (за потребе индустрије играчака Европе (ТИЕ), април 2012. године) дефинисао четири препоруке за детаљније политике које се могу развити са предностима Европске уније, који су подржани истраживачким доказима и консултовани су стручни ставови научних истраживача и организација. То су:
• Промовисање свести и промени ставова у вези са дечијом игром;
• Подстицање побољшане одредбе времена и простора за игру деце;
• Подршка аранжмана који омогућавају деци да искусе ризик и развију отпорност
кроз игру;
• Успостављање финансијске организације које промовишу игру и игру истраживања.

Истраживања које је спровела педагог-стручни сарадник Живкица Ђорђевић у оквиру програма “Подршка цивилном друштву” – Делегација Европске уније у Републици Србији, показала су да је примена драме у образовању изузетно корисна за лични развој ученика свих узраста. Дошло се до података да драмски израз подстиче развој маште, активира креативне способности и повећава концентрацију и пажњу.
Истраживање које су спровеле професори разредне наставе Марија Бастић и Валентина Дамјановић 2017. године, у две основне школе у Београду (42 учитеља), показало је да је примена лутке као наставног средства потребна у раду са ученицима, као и велику заинтересованост учитеља за додатну обуку и примену луткарско-драмских игара у настави.
На основу овог истраживања у току 2017. године, покренуте су обуке за наставнике и стручне сараднике у школама. На радионицама полазници су обучавани да праве и примењују луткарско-драмске игре у оквиру свих наставних предмета. Обуке су одржане у просторијама Дечијег културног центра у Београду, у неколико београдских основних школа као и у Тополи под организацијом Друштва учитеља Топола.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s